УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ – МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ

ЦЕНТАР ЗА КОНТИНУИРАНУ МЕДИЦИНСКУ ЕДУКАЦИЈУ

 

Продекан за континуирану медицинску едукацију Проф.др Весна Бјеговић-Микановић

 

 

 

 

 

МАГНЕЗИЈУМ У НЕУРОНАУКАМА:

ОД ЛАБОРАТОРИЈЕ ДО КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

9. новембар 2018., од 9-1700h, МЕДИЦИНСКИ ФАКУЛТЕТ БЕОГРАД-СВЕЧАНА САЛА

 

РУКОВОДИОЦИ СЕМИНАРА: 

-  проф. др Јасна Јанчић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину, и

-  доц. др Јанко Самарџић, Медицински факултет Универзитета у Београду, Институт за фармакологију, клиничку фармакологију и токсикологију

 

 

О СЕМИНАРУ: Магнезијум (Мg) је есенцијални елемент из групе земноалкалних метала, неопходан за правилно функционисање преко 300 ензимских система у организму сисара. Сматра се изузетно важним у процесима стварања, складиштења, али и искоришћавања високо-енергетских једињења. Количина у организму регулисана је у значајној мери активношћу хормона надбубрежне жлезде, који преко гастроинтестиналног тракта утичу на ресорпцију, а преко бубрега на његову екскрецију. Посебан значај магнезијум има у очувању хомеостазе нервног система. Постоји више валидираних теорија у неуронаукама које објашњавају механизам дејства магнезијума, како у периферним ткивима, тако и у централном нервном систему (ЦНС). Сматра се да магнезијум своје ефекте у ЦНС-у остварује посредством глутаматергичког неуротрансмитерског система, блокадом активности N-metil D-aspartat (NMDA) рецептора, али и потенцирањем GABA-ергичке неуротрансмисије, при чему су управо ова два неуротрансмитерска система од пресудног значаја у финој регулацији активности интегративних функција ЦНС-а. У експерименталним студијама, магнезијум блокира калцијумске канале везане за NMDA рецепторе и то се сматра кључним механизмом путем кога остварује своје централне ефекте. Осим тога, показана је његова интерференција са серотонергичком, норадренергичком и допаминергичком неуротрансмисијом. Електроенцефалографска испитивања (ЕЕГ) дејства магнезијума на сан показала су да он има утицај на све компоненте осовине лимбички систем–хипоталамус–хипофиза–надбубрежна жлезда. Наиме, магнезијум има својства супресора хипоталамичких импулса, смањује секрецију адренокортикотропног хормона (ACTH) као и осетљивост надбубрега на дејство овог хормона. Поред тога, испитивања показују да системска примена испољава миорелаксантни ефект, антиаритмијско деловање и поспешује дилатацију коронарних и периферних крвних судова, а делује и као модулатор дејства катехоламина у централном и периферном нервном систему. Eпидемиолошке детерминанте поремећаја повезаних са инсуфицијенцијом и дефицијенцијом магнезијума указују на све већи клинички значај одређивања и праћења његових нивоа у организму. Према званичним препорукама које даје Америчка агенција за храну и лекове (FDA) дневни унос магнезијума за мушкарце треба да износи 420 мг, а за жене 320 мг. Дефицит у организму може настати због смањеног уноса, поремећаја у његовој ресорпцији или због повећаног губитка путем бубрега (нпр. код алкохоличара, дијабетичара, током примене појединих лекова, попут дигоксина, диуретика, аминогликозида, флуорохинолона). У случају дефицијенције магнезијума у организму, долази до потенцирања ефеката глутамата и повећава се ризик за развој неуролошких и психијатријских обољења. Подаци из клиничких студија указују на повезаност дефицита магнезијума са неуролошким обољењима, попут мигрене, затим психијатријским поремећајима, попут депресије и анксиозности, али и са цереброваскуларним и неуродегенеративним болестима. Клинички подаци указују да су особе, код којих је дефицит присутан, подложније афективним поремећајима. Терапијска и профилактичка примена магнезијума је релативно безбедна, али је неопходно спровести даља рандомизирана клиничка испитивања са већим бројем испитаника у циљу потврде његове ефикасности.

 

ЦИЉ СЕМИНАРА је упознавање полазника са: улогом магнезијума у организму и потенцијалним дефицитима, епидемиолошким детерминантама поремећаја повезаних са инсуфицијенцијом и дефицијенцијом магнезијума, механизмом дејства магнезијума у централном нервном систему и његовим фармаколошким ефектима, начинима правилног одређивања нивоа магнезијума у организму, као и значајем магнезијума у неуролошким и психијатријским обољењима и одговарајућим смерницама за његову терапијску и профилактичку примену.

 

МЕТОДЕ РАДА: предавања, интерактивна дискусија

 

ПРЕДАВАЧИ: Проф. др Јасна Јанчић, Доц. др Јанко Самарџић, Проф. др Татјана Пекмезовић, Проф. др Нађа Васиљевић, Проф. др Бранимир Радосављевић, Проф. др  Драган Обрадовић, Доц. др Јасна Зидверц Трајковић, Прим. др Гордана Ковачевић, Проф. др Анета Лакић, Др сци. мед. Дејан Стевановић, Доц. др Игор Пантић, Доц. др Марија Станојевић

 

ПРОФИЛ СЛУШАЛАЦА: лекари (неуролози, неуропсихијатри, психијатри, епидемиолози, педијатри), фармацеути

 

БРОЈ ПОЛАЗНИКА: 120

 

ТРОШКОВИ ЕДУКАЦИЈЕ: 5.000,00 динара

 

 

 

 

  

ПРОГРАМ JE АКРЕДИТОВАН ОД СТРАНЕ ЗДРАВСТВЕНОГ САВЕТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

СА 6 ПОЕНА ЗА ПОЛАЗНИКЕ СЕМИНАРА

 

 

ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА СЕМИНАР ЈЕ ОБАВЕЗНО

И ВРШИ СЕ ЦЕНТРУ ЗА КОНТИНУИРАНУ МЕДИЦИНСКУ ЕДУКАЦИЈУ

Е-MAIL: kontinuiranaedukacija@med.bg.ac.rs ИЛИ НА ТЕЛЕФОНЕ 36 36 363 И 36 36 364

 

ТРОШКОВИ ЕДУКАЦИЈЕ СЕ УПЛАЋУЈУ НА ТЕКУЋИ РАЧУН МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

840-1139666-89, ПОЗИВ НА БРОЈ RP – 515/1 – 742121

 

*      ФИНАНСИЈСКА СЛУЖБА МЕДИЦИНСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ - ФАКС 011 36 36 314

*      ИЗДАВАЊЕ РАЧУНА ЗА ТРОШКОВЕ ЕДУКАЦИЈЕ - КОНТАКТ ТЕЛЕФОН И ФАКС - 36 36 317

*      ИНФОРМАЦИЈЕ О ПРИСТИГЛИМ УПЛАТАМА ЗА ЕДУКАЦИЈУ - КОНТАКТ ТЕЛЕФОН - 36 36 306

 

ПИБ Медицинског факултета у Београду: 100221404

 

 

 

 

 

 

 

 

ПРОГРАМ

 

 

МАГНЕЗИЈУМ У НЕУРОНАУКАМА: ОД ЛАБОРАТОРИЈЕ ДО КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ

 

9. НОВЕМБАР 2018.

 

 

9:00 – 9:10

Уводна реч

Проф. др Јасна Јанчић

Доц. др Јанко Самарџић

9:10 – 9:30

Епидемиолошке детерминанте поремећаја повезаних са инсуфицијенцијом и дефицијенцијом магнезијума

Проф. др  Татјана Пекмезовић

9:30 – 9:50

Магнезијум: улога у здрављу и потенцијални дефицити

Проф. др Нађа Васиљевић

9:50 – 10:10

Значај одређивања магнезијума у клиничкој пракси

Проф. др Бранимир Радосављевић

 

пауза

 

10:30 – 10:50

Фармакодинамика и фармакокинетика магнезијума

Проф. др  Драган Обрадовић

10:50 – 11:10

Анксиолитички и антидепресивни ефекти магнезијума у претклиничким испитивањима

Доц. др Јанко Самарџић

11:10 – 11:30

Интерактивна дискусија

Доц. др Јанко Самарџић

 

пауза

 

12:00 – 12:20

Магнезијум и мигрена

Проф. др Јасна Јанчић

12:20 – 12:40

Интравенска примена магнезијума у акутном нападу мигрене

Доц. др Јасна Зидверц – Трајковић

12:40 – 13:00

Магнезијум и квалитет живота у развојном добу

Прим. др Гордана Ковачевић

13:00 – 13:20

Интерактивна дискусија

Проф. др Јасна Јанчић

 

пауза

 

14:00 – 14:20

Да ли је магнезијум запостављен у психијатрији развојног доба?

Проф. др Анета Лакић

14:20 – 14:40

Утицај магнезијума на симптоме анксиозности и депресије

Др сци. мед. Дејан Стевановић

14:40 – 15:00

Магнезијум и старење

Доц. др Игор Пантић

15:00 – 15:20

Магнезијум: нова сазнања

Доц. др Марија Станојевић

15:20 – 15:40

Интерактивна дискусија

Проф. др Анета Лакић

 

пауза

 

16:00 – 16:30

Тест

Проф. др Јасна Јанчић

Доц. др Јанко Самарџић

16:30 – 16:40

Евалуација семинара

Проф. др Јасна Јанчић

Доц. др Јанко Самарџић

16:40 – 17:00

Закључци и затварање

Сви предавачи

 

 

 

За сва додатна питања молимо вас да упутите е-маил на адресу: info@magnezijum.org